Srećom, elektronska razmena podataka (EDI) nije ograničena na određene privredne grane ili kompanije određene veličine. Gotovo svaka firma može da koristi EDI za unapređenje svog digitalnog lanca snabdevanja. Ipak, korisnici koji tek započinju rad sa EDI-jem se često susreću sa pojmovima koji zahtevaju dodatna pojašnjenja. U ovom tekstu ču ukazati na nekoliko tehničkih termina koji imaju ključnu ulogu u domaćim i globalnim lancima snabdevanja.
Ima mnogo faktora koji mogu da predstavljaju prepreku za globalne lance snabdevanja u određenim privrednim granama ili njihovim segmentima. Upravo zbog toga, kompanije bi trebalo da redovno testiraju svoje lance snabdevanja i postave sebi sledeća pitanja: pta možemo da učinimo da tokovi robe, dokumenata i informacija budu što efikasniji ili kako da ih dodatno unapredimo? Ovde EDI ima ključnu ulogu kao tehnologija koja omogućava rešenja za ove izazove. Obilje tehničkih termina u oblasti lanaca snabdevanja pokazuje koliko je važno da se razmišlja na način koji prevazilazi granice pojedinačnih sektora u poslovnom svetu današnjice.
1. Elektronska razmena podataka (EDI) u globalnim lancima snabdevanja
Upotreba engleskog izraza Electronic Data Interchange (Elektronska razmena podataka – EDI) širom sveta ukazuje na njegovu široku primenu. Termin EDI je nastao još 1960-ih godina, a uz brzo širenje u druge provredne grane i kontinuirani tehnološki razvoj, danas je prisutan i koristi se globalno. Kompanije svih veličina, od malih porodičnih preduzeća do međunarodnih korporacija, automatski razmenjuju poslovne dokumente u strukturiranom i na mašinski čitljivom formatu: proizvođači razmenjuju dokumente sa maloprodajama i dobavljačima, dok dobavljači komuniciraju sa poddobavljačima, koji, zauzvrat, mogu da razmenjuju dokumente sa dobavljačima sirovina. EDI nije ograničen na samo jednu privrednu granu. Njegove primene obuhvataju lance snabdevanja u maloprodaji, automobilskoj industriji, zdravstvu, kao i u sektorima hrane i pića, finansijama, logistici, pa čak i u komunikaciji sa državnim institucijama.
2. Order2Cash (O2C) i Purchase2Pay (P2P) procesi iu lancu snabdevanja
Na korporativnom nivou, procesi Order2Cash i Purchase2Pay su ključni tehnički pojmovi u kontekstu lanca snabdevanja. S obzirom na to da svaki posao obično uključuje dva poslovna partnera – jednog u ulozi klijenta i drugog kao dobavljača /izvođača – izbor termina zavisi od posmatrane perspektive. Idealan scenario podrazumeva da izvođači digitalizuju ceo svoj proces Order2Cash, od prijema narudžbine do plaćanja, povezivanjem svog ERP sistema sa sistemom poslovnog partnera. Time se omogućava da porudžbine stižu isključivo u elektronskom obliku, dok se sve otpremnice i fakture takođe šalju klijentima elektronskim putem. Da bi ovaj proces funkcionisao besprekorno, klijenti bi takođe trebalo da digitalizuju sopstvene procese nabavke robe, uključujući sve korake od kreiranja porudžbine do plaćanja faktura (Purchase2Pay), a sve to uz primenu EDI tehnologije.
3. Vendor Managed Inventori (VMI) ubrzava lanac snabdevanja
Jedan od tehničkih termina koji dobija na značaju u vezi sa optimizacijom lanca snabdevanja je Upravljanje zalihama od strane dobavljača (Vendor Managed Inventory – VMI), poznato i kao Program kontinuirane dopune (Continuous Replenishment Program – CRP). Ovaj model upravljanja lancem snabdevanja podrazumeva da dobavljači svakodnevno dobijaju informacije o stanju zaliha od partnera koji se bave maloprodajom, a na osnovu kojih se generišu narudžbine. Na taj način, dobavljači ili proizvođači preuzimaju odgovornost za punjenje skladišta svojih klijenata, čime se osigurava da ne dođe do prekomernog ili nedovoljnog snabdevanja. Ovaj sistem se koristi u maloprodaji, gde se police stalno dopunjuju standardnim proizvodima, kao i u apotekama, kako bi se garantovala stalna dostupnost lekova. VMI je takođe veoma efikasan za snabdevanje sirovinama u proizvodnji, naročito kada je potrebno da se obezbedi nesmetan tok robe široke potrošnje, što je označeno skraćenicom FMCG.
4. CPFR uključuje čak i prognoze u upravljanju isporukom robe
Iako CRP i VMI već nude izuzetne tehničke mogućnosti, CPFR (Collaborative Planning, Forecasting and Replenishment – Zajedničko planiranje, prognoziranje i dopuna zaliha) ide korak dalje i donosi još naprednija rešenja za budućnost. Međutim, možda „dućnostbu” nije prava reč, jer ova opcija, iako se retko koristi, već postoji. Za razliku od CRP i VMI sistema, CPFR ne samo da neprekidno poredi podatke o zalihama sa podacima dobavljača, već uključuje i analizu prognoza i planova u smislu buduće potražnje. Zahvaljujući razmeni prognoza na polju potražnje i porudžbina, proizvođači i dobavljači mogu tačno da isporuče onoliku količinu robe koja je stvarno potrebna njihovim partnerima. Ovo ne samo da značajno smanjuje troškove skladištenja već sprečava i kvarenje velikih količina robe. Krajnji rezultat je situacija u kojoj svi učesnici profitiraju.
5. EDIFACT i drugi standardi koji se često koriste
Da bi kompanije mogle da razmenjuju poslovna dokumenta elektronskim putem, prvo moraju da odaberu zajednički standard. EDIFACT je najzastupljeniji format interfejsa, kako na međunarodnom nivou, tako i u Evropi i drugde (na primer, ANSIX.12 koji se često koristi u Severnoj Americi), ali takođe i u velikom broju privrednih grana. Osim njega, postoje i tzv. „podformati” (formati izvedeni iz EDIFACT-a), kao i mnogi standardi koji su vezani za određene privredne grane. U Nemačkoj je široko rasprostranjen standard Udruženja nemačke automobilske industrije (VDA), dok se širom Evrope, pored VDA, često primenjuje i ODETTE. Uobičajena praksa, naročito među manjim dobavljačima koji rade sa velikim korporacijama, jeste prilagođavanje zahtevima svojih klijenata. Ovaj pristup je standardan u mnogim sektorima i dokazano je pouzdan.
6. Bar-kodovi za praćenje robe
Različiti tipovi identifikacionih brojeva i barkodova igraju ključnu ulogu u nacionalnim i globalnim lancima snabdevanja. Oni se ne nalaze samo na proizvodima, već i na većim transportnim jedinicama. Na primer, serijski kodovi transportnih kontejnera (SSCC) se često koriste za otpremanje robe na paletama i u transportnim kutijama na međunarodnom nivou. Kada je reč o samim proizvodima, neophodno je da se koristi Globalni broj trgovinske jedinice (GTIN), kojih se stručnjaci iz ove branše možda sećaju pod ranijim imenom EAN kod. Za dodatne informacije o ovoj temi, kompanijama koje se nalaze u Austriji se preporučuje da kontaktiraju organizaciju GS1Austrija. GTIN kodovi nisu nepoznanica ni potrošačima koji su pažljiviji, jer mogu da ih uoče prilikom korišćenja skenera na kasama za samostalnu naplatu u prodavnicama. Na kraju, digitalizacija lanca snabdevanja nije toliko komplikovana koliko to možda izgledaju kada se posmatraju pojedini tehnički termini.
